Cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo ni do da­nas ni­je ra­svi­je­tli­lo ko je pod­mi­ćen u afe­ri „Te­le­kom”, iako su u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (SAD) is­tra­žni or­ga­ni na­vo­de o ko­rup­ci­ji iz­ni­je­li u de­cem­bru 2011. go­di­ne, pri­je šest go­di­na. Od ta­da tra­je po­stu­pak dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Cr­noj Go­ri, ko­je, po svoj pri­li­ci, i da­lje pre­vo­di spi­se iz Ame­ri­ke, Ma­đa­r­ske i Nje­mač­ke i sa Ki­pra. Upr­kos uvje­ra­va­nju čel­nih lju­di is­tra­žnih or­ga­na da se na slu­ča­ju ra­di bez iz­u­zet­ka, i da je nji­ma ne­va­žno ko su ak­te­ri, sti­če se uti­sak da po­stu­pak tra­je du­go, i da ne­će bi­ti op­tu­žni­ca ni pre­su­da.
Po­stu­pak u ve­zi ko­rup­ci­o­na­ške afe­ri „Te­le­kom” po­kre­nut je na­kon što je Doj­če te­le­kom još u de­cem­bru 2011. go­di­ne pri­stao da pla­ti 95 mi­li­o­na do­la­ra ka­zne kroz po­ravna­nje sa ame­rič­kom Ko­mi­si­jom za har­ti­je od vri­jed­no­sti (SEK), ko­ja je u svo­joj is­tra­zi do­šla do do­ka­za da su sa 7,3 mi­li­o­na eura pod­mi­će­na na­vod­no dva cr­no­gor­ska zva­nič­ni­ka i „se­stra naj­vi­šeg vla­di­nog zva­nič­ni­ka, ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom”. Od­mah na­kon što je u de­cem­bru 2011. go­di­ne obje­lo­da­nje­na tu­žba SEK-a pro­tiv tro­ji­ce biv­ših di­rek­to­ra Ma­đar te­le­ko­ma, cr­no­gor­ska jav­nost je u for­mu­la­ci­ji „se­stra naj­vi­šeg vla­di­nog zva­nič­ni­ka” pre­po­zna­la advo­ka­ta Anu Đu­ka­no­vić, se­stru biv­šeg pre­mi­je­ra i li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ana Đu­ka­no­vić je, me­đu­tim, ne­gi­ra­la bi­lo ka­kvu po­ve­za­nost sa ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma, a tu­ži­la je me­di­je ko­ji su je po­ve­zi­va­li sa ovom afe­rom.
U me­đu­vre­me­nu je i ame­rič­ka am­ba­sa­da u Cr­noj Go­ri u po­seb­nom sa­op­šte­nju na­ve­la da is­tra­žni or­ga­ni u SAD ima­ju do­ka­ze da je bi­lo ko­rup­ci­je, te da su volj­ni da omo­gu­će Cr­noj Go­ri da do­bi­je te spi­se. To se de­si­lo još 2014. go­di­ne, ali na­pret­ka ne­ma. Vi­še tu­ži­la­ca je ra­di­lo na slu­ča­ju, dio spi­sa je pre­vo­đen na naš je­zik, ali za­sad ne­ma na­go­vje­šta­ja da li je na­đe­no bi­će kri­vič­nog dje­la ko­je su po­či­ni­li dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić re­kao je kra­jem ju­na 2015. go­di­ne da je dio pred­me­ta „Te­le­kom” pre­ve­den sa ma­đar­skog je­zi­ka, te da se ra­di na pre­vo­du sa en­gle­skog je­zi­ka, „pa se usko­ro mo­že oče­ki­va­ti do­no­še­nje od­lu­ke u tom slu­ča­ju”. Slu­čaj će, ka­ko je ta­da re­kao, pre­u­ze­ti no­vo­for­mi­ra­no spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, ko­je vo­di glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić. Od ta­da do da­nas ne­ma po­da­ta­ka je li je bi­lo ne­kog opi­plji­vog na­pret­ka. O ovom slu­ča­ju se ni­je iz­ja­šnja­vao ni di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je Slav­ko Sto­ja­no­vić.
Kat­nić je u ju­nu ove go­di­ne iz­ja­vio da se pred­met „Te­le­kom”, kao i sva­ki dru­gi, ra­di bez ika­kvog iz­u­zet­ka, te da se „do­ka­zi o toj afe­ri na­la­ze na Ki­pru, Ma­đar­skoj i sa SAD vi­še u ve­zi tog slu­ča­ja vi­še ne­ma­mo ni­šta”.
Cr­no­gor­ski te­le­kom je 2004. go­di­ne pro­mi­je­nio vla­sni­ka „u pa­ke­tu” s Ma­ke­don­skim Te­le­ko­mom. U po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je ku­pio ih je Ma­đar te­le­kom (dio Doj­če te­le­kom gru­pe) ko­ji je kroz spo­ra­zum sa ame­rič­kim Mi­ni­star­stvom prav­de 2011. go­di­ne pri­znao kri­vi­cu za pod­mi­ći­va­nje u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je ta dva te­le­ko­ma. Osim što je sa Ma­đar te­le­ko­mom ame­rič­ka ko­mi­si­ja sklo­pi­la u de­cem­bru 2011. go­di­ne spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, tog istog mje­se­ca po­kre­nut je i po­se­ban po­stu­pak pro­tiv tro­ji­ce ne­ka­da­šnjih di­rek­to­ra tog te­le­ko­ma pred fe­de­ral­nim su­dom na Men­het­nu.
Od­bra­na biv­ših di­rek­to­ra Ma­đar te­le­ko­ma Ele­ka Štra­u­ba, An­dra­ša Ba­lo­ga i Ta­ma­ša Mor­va­ia, ko­je je SEK tu­žio pred su­dom u Nju­jor­ku, pred­lo­ži­la je sa­slu­ša­nje svje­do­ka iz Cr­ne Go­re, ali do to­ga ni­je do­šlo, jer je ame­rič­ka ko­mi­si­ja tra­ži­la da se, ra­di jed­no­stav­ni­jeg vo­đe­nja po­stup­ka, pro­ces vo­di na osno­vu do­ka­za iz Ma­ke­do­ni­je.
Sud u Nju­jor­ku je po­tom na­sta­vio da go­ni di­rek­to­re Ma­đar te­le­ko­ma, do po­čet­ka ove go­di­ne, ka­da su njih tro­ji­ca pot­pi­sa­li spo­ra­zum, i od­lu­či­li da pla­te ka­znu ame­rič­koj ko­mi­si­ji.
Ma­đar te­le­kom je pri­je ku­po­vi­ne Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma za­klju­čio ugo­vo­re sa če­ti­ri kom­pa­ni­je – Ak­ti­va, Fi­e­sta, Sig­ma i Ro­li, sve če­ti­ri re­gi­stro­va­ne na of­šor lo­ka­ci­ja­ma za na­vod­ne la­žne kon­sul­tant­ske uslu­ge. U slu­ča­ju Cr­ne Go­re, ugo­vo­ri sa po­me­nu­te če­ti­ri kom­pa­ni­je na­vod­no su pred­sta­vlja­li mi­to is­pla­ćen za vla­di­ne zva­nič­ni­ke, kao i na­vod­no „se­stru naj­vi­šeg vla­di­nog zva­nič­ni­ka”, a u ci­lju da se iz­dej­stvu­ju raz­ne po­volj­no­sti za Te­le­kom, uklju­ču­ju­ći od­la­ga­nje ula­ska kon­ku­rent­skih kom­pa­ni­ja na tr­ži­šte i lak­še ot­pu­šta­nje vi­ška za­po­sle­nih ko­ji je Te­le­kom imao iz vre­me­na ka­da je bio u dr­žav­nom vla­sni­štvu. M.V.


Ame­ri­kan­ci po­dat­ke tra­ži­li još 2008. go­di­ne

Pi­ta­njem pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re i na­vo­di­ma ame­rič­kog SEK-a o ko­rup­ci­ji ba­vio se An­ket­ni od­bor Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ali je do­šao sa­mo do teh­nič­kog iz­vje­šta­ja. Taj od­bor sa­slu­šao je i biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i osta­la je za­pam­će­na čud­na nje­go­va iz­ja­va da ga je biv­ši di­rek­tor Upra­ve za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca Pre­drag Mi­tro­vić u fe­bru­a­ru 2008. go­di­ne oba­vi­je­stio da su se ame­rič­ke vla­sti in­te­re­so­va­le za tran­sak­ci­je ko­je se po­mi­nju od SEK-a, ali da to nje­mu ni­je bi­lo za­ni­mlji­vo, i da mu „mu ni­je bio in­te­re­sant­no ko­ja je to fir­ma Ro­li”.
In­te­re­sant­no je, me­đu­tim, da je svoj pr­vi po­vra­tak na pre­mi­jer­sku funk­ci­ju na­kon po­vla­če­nja sa jav­nih funk­ci­ja Đu­ka­no­vić ozva­ni­čio upra­vo po­sled­njeg da­na fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne, što zna­či da je baš tog da­na do­bio ovu in­for­ma­ci­ju iz Upra­ve za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca. Opo­zi­ci­ja je tra­ži­la da se Mi­tro­vić iz­ja­sni po kom osno­vu je oba­vi­je­stio Đu­ka­no­vi­ća o to­me u fe­bru­a­ru 2008. go­di­ne ima­ju­ći u vi­du što je on na po­zi­ci­ju pre­mi­je­ra po­sta­vljen po­sled­njeg da­na tog mje­se­ca. Osta­lo je ne­ja­sno je li Mi­tro­vić sa­zna­nja ame­rič­kih vla­sti po­di­je­lio sa pre­mi­je­rom ili par­tij­skim še­fom, kao i za­što po­vo­dom to­ga ni­šta ni­je pred­u­ze­to.